Živimo u svetu velike brzine i velikih zahteva, pa je briga o sebi sve više važna kako bismo održavali dobro stanje uma i tela. Naši prezauzeti rasporedi i stanje konstantne povezanosti traže efikasne prakse brige o sebi. Svi znamo da je brinuti o sebi važno i često zaboravljamo kako da brinemo o sebi. Jedan od proverenih alata za poboljšanje relaksacije, fizičkog zdravlja i mentalne jasnoće je – joga. U ovom članku istražujemo brojne koristi joge kao prakse za brigu o sebi, i načine kako joga pomaže da transformišemo život.

Transformativna snaga joge

Joga je holistička praksa koja je više od fizičkog vežbanja. Ona objedinjuje tehnike disanja, meditaciju i osvešćene pokrete kako bi se stvorio značajan uticaj na um, telo i duh. Kako piše dr Timoti Mekol, autor knjige “Principi i prakse joge u zdravstvenoj nezi”, joga ima potencijal da iznedri simultane transformacije u više životnih aspekata. Za razliku od modernih medicinskih intervencija, joga se usmerava ne samo na individualne simptome, već ima sposobnost da katalizuje pozitivne promene i da poboljša celokupno dobrostanje.

Kako joga poboljšava imunitet

Jedan od značajnih pozitivnih uticaja joge je njena sposobnost da poboljša imuni sistem. Istraživanja koja je vršio Medicinski univerzitet Južne Karoline ukazuje da specifične prakse disanja u jogi, poznate i kao pranajama, mogu poboljšati imunitet i pružiti zaštitu od uobičajenih zdravstvenih tegoba. U istraživanju koje je obuhvatilo 20 odraslih ljudi, oni koji su radili vežbe disanja su imali niže nivoe pro-zapaljenskih molekula i više nivoe antitela ključnih za borbu protiv bakterija i virusa. Kada uključimo pranajamu u svoj program brige o sebi, možemo da ojačamo prirodni odmbrambeni sistem organizma.

 Smanjuje hronična zapaljenja

Hronično zapaljenje može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, uključujući oštećenje tkiva i različite bolesti. Joga može da smanji nivoe dugotrajnog zapaljenja. Vežbanje pranajame pomaže da se smanje citokini, proteini koji su odgovorni za zapaljenja, čime se smanjuje potencijalna šteta koju stvaraju dugotrajna zapaljenja. Pored toga, tehnike jogičkog disanja pomažu u proizvodnji proteina velike molekularne težine koji apsorbuju višak citokina, čime se sprečava njihovo štetno dejstvo. Kada uvrstimo pranajamu u našu praksu joge, umanjujemo efekte hroničnog zapaljenja i promovišemo zdravije telo.

Poboljšanje samokontrole i performansi

Za aktivne meditacije – kategorija koja podrazumeva Kundalini jogu i druge meditacije sa kretanjem, pokazalo se da imaju pozitivan uticaj na delove mozga zadužene za samokontrolu i performanse. Kada redovno primenjujemo meditaciju i prakse sa osvešćenim pokretima, lakše odolevamo porivima koji usporavaju naš napredak i tako lakše ostvarujemo dugotrajne ciljeve. Kada se posvetimo dnevnoj praksi, makar i na nekoliko minuta, možemo da dobijemo značajne razultate u ostvarivanju samokontrole i da poboljšamo sposobnosti za donošenje odluka.

Bolje socijalne i govorne veštine

Ako su vam socijalne veštine predstavljaju problem, ili javna obraćanja, verbalna prezentacija i artikulacija – joga i meditacija mogu da budu korisni alati da poboljšate te veštine. Istraživanja ukazuju da meditacija aktivira oblasti u mozgu koje su zadužene za govor, što dovodi do poboljšanja u komuniciranju i artikulaciji. Redovno vežbanje joge i meditacije kultiviše osećaj prisutnosti, jasnoću i samopouzdanje koje doprinosi boljim društvenim interakcijama i situacijama kada treba da se govorite na nekom skupu. 

Kontrolisanje stresa putem joge

Za jogu se zna da smanjuje stres. Kada vežbate asane koje utiču na snagu, uz duboku relakasaciju u pozama kao što su savasana (poza mrtvaca), regulišu se hormoni stresa kao što je kortizol. Tokom vremena, naše telo postaje sposobnije da upravlja stresom, što umanjuje nivoe kortizola i vraća telo u ravnotežu. Kada uvrstite jogu u svoju rutinu brige o sebi, lakše ćete se boriti sa dnevnim epizodama stresa, što će stvoriti veći osećaj mira i zadovoljstva.

Poboljšanje pamćenja i kognitivne funkcije

Redovno vežbanje joge poboljšava kongitivne funkcije uključujući i radnu memoriju.  Studija koju je objavio “PLOS One” (publikacija za naučna istraživanja) pokazuje da vežbanje hatha joge, a nakon toga meditacija sa elementima mindfulness tehnika, poboljšava sposobnosti prizivanja zapamćenog znanja. Kombinacija disanja i pokreta, uz kontrolisanje pažnje, doprinosi povoljšanim kognitivnim sposobnostima. Kada vežbamo jogu i meditaciju, izoštravamo um, poboljšavamo fokus, kao i sposobnost prisećanja naučenih pojmova.

Sniženje krvnog pritiska

Visok krvni pritisak je važan zdravstveni problem koji može da dovede do teških komplikacija. Za jogu je dokazano da pomaže da se smanji krvni pritisak tako što se smanjuje stres i promoviše relaksaciju. Kroz kombinaciju fizičkih poza, disanje i meditaciju, joga kultiviše smirenost koja pozitivno utiče na regulaciju krvnog pritiska. Time što uključujemo jogu u svoju rutinu brige o sebi, doprinosimo održavanju zdravog krvnog pritiska i celokupnog kardiovaskularnog zdravlja.

Praktični saveti kako da primenite jogu kao alat brige o sebi

Joga je moćna praksa koja može da se koristi i kao alat brige o sebi, kao bismo poboljšali celokupno zdravlje i postigli ravnotežu u životu. Evo nekoliko praktičnih saveta kako da koristite jogu kao alat brige o sebi:

1. Ramislite koje su vaše potrebe: Pre nego što primenite rutine brige o sebi u svom životu, odvojite vreme da razmislite šta je to što vas izbacuje iz ravnoteže a šta je to što čini da se osećate dobro. Identifikovanje oblasti koje zahtevaju vašu pažnju i razumevanje vaših pravih potreba je prvi korak ka brizi o sebi.
2. Smanjite stres kako biste poboljšali wellness: Smanjenje stresa je ključni aspekt brige o sebi. Praktikujte tehnike koje smanjuju stres, kao što su vežbe disanja, vođena vizuelizacija, mindfullness tehnike i joga. Ove udružene tehnike smanjuju stres i pomažu da dostignete mir i zadovoljstvo. Vežbajte disanje (pranajama), kao što su Sama Vritti ili Nadi Sodhana, meditirajte sa fokusom na misli i osećanja bez osude i vežbajte umirujuće joga poze koje smanjuju mišićnu napetost i promovišu opuštanje.
3. Poboljšanje fizičkog zdravlja i imuniteta: Redovno vežbanje joga asana (položaja) i pranajame (kontrole disanja) ne samo da jača snagu mišića već i poboljšava sposobnost imunog sistema da se bori protiv bolesti. Joga pozitivno utiče na kardiovaskularnu funkciju, na tonus mišića, fleksibilnost, koordinaciju, pozituru i istrajnost. Pored toga, jogički stil života koji podrazumeva i zdravu ishranu promoviše optimalno varenje i apsorpciju hranljivih materja u telu, što dovodi do poboljšanja celokupnog zdravlja. 
4. Napravite emocionalnu ravnotežu: joga i meditacija uče o važnosti toga da budemo prisutni u sadašnjem trenutku i da kontrolišemo um u stresnim situacijama. Time što primenjujemo mindfulness, postajemo svesniji svojih misli i emocija i razumemo ih umesto da reagujemo impulsivno. Fokusiranje na dah i na otpuštanje napetosti u telu pomaže kardiovaskularnom sistemu, smanjuje umor i poboljšava pažnju i vitalnost. 
5. Jačanje povezanosti sa drugim ljudima: Briga o sebi ne mora da bude usamljenička aktivnost. Tokom joga časova imamo mogućnost da izgradimo nove odnose i da održavamo postojeće. Redovno pohađanje joga studija nam omogućava da se povežemo sa istomišljenicima i da negujemo osećanje zajedništva. Kada gradimo zdrave društvene odnose time doprinosimo celokupnom zdravlju i podržavamo svoje rutine brige o sebi.
6. Pronalaženje duhovne povezanosti i višeg cilja: joga je i način da se povežete sa svojom duhovnošću. Tokom meditacije i vežbi asana, istražujemo svoju duhovnost i tražimo viši cilj. To možemo da postignemo i kada u joga vežbanje uvrstimo meditaciju fokusiranjem na dah, možda neku mantru, a inspiraciju možemo pronaći i u prirodi. Ako vam odgovara grupno okruženje, pridružite se časovima koji su osmišljeni tako da promovišu duhovnost. Naravno, neki od nas koji vole hramove ili duhovna mesta i tu pronalaze izvor zadovoljstva, ali duhovnost živi u svakom čoveku, nevezano za sistem verovanja ili hram kao građevinu, samo je pitanje kako dolazimo u kontakt sa svojom duhovnošću. Joga je odličan način za to.

Ukratko, načini kako da uvrstimo rutine brige o sebi – u 5 koraka:

1. Razmislite o svojim potrebama u oblastima gde postoji neravnoteža.
2. Identifikujte aktivnosti brige o sebi i pozabavite se tim aktivnostima. Joga može da bude jedna od tih aktivnosti.
3. Odvojite namensko vreme za aktivnosti brige o sebi.
4. Budite uporni u tome da briga o sebi bude vaš prioritet.
5. Potražite podršku iz svoje joga grupe, na online platformama ili iz zajednice čiji su ciljevi brige o sebi slični vašim.

Treba da znamo da je briga o sebi ključna za održavanje zdravlja i dobrostanja. Kada uvrstimo jogu u svoju praksu brige o sebi time obezbeđujemo brojne koristi za svoj um, telo i duh, što nam pomaže da postignemo ravnotežu, lakoću i povezanost u životu.

Joga je višestrani, moćni alat za brigu o sebi, koji nudi brojne koristi za um, telo i duh. Kada redovno vežbamo jogu dobijamo transformativne efekte, kao što su jači imunitet, smanjenje zapaljenja, povećanu samokontrolu, bolje upravljanje stresom i povećane kognitivne funkcije. Štaviše, joga pruža utočište za samorefleksiju, samosaosećanje i lični razvoj. Vredi učiniti napor i uvrstiti jogu u rutinu brige o sebi, čak i ako je samo par minuta dnevno. Bićete svedok dubokih pozitivnih promena koje će to doneti u vašem životu.